ПРАВОСЛАВЉЕ И СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ДУШАНОВОМ ЗАКОНИКУ
Stojanović, Stefan
Основни предмет истраживања докторске дисертације представљају одредбе најзначајнијег споменика српског средњовековног права, Душановог законика, о православној вери и Српској православној цркви. Иако у правноисторијској науци постоје бројни радови о Душановом законику, његовим изворима, правним установама, као и појединим његовим одредбама или појмовима, ипак, оне одредбе Законика које се непосредно или посредно тичу православља и Српске православне цркве, према мишљењу аутора, још увек нису биле предмет једне свеобухватне и систематичне анализе. Колики је значај православља и цркве био за српски народ и српску срењовековну државу несумњиво потврђује сам Душанов законик. По угледу на византијско право, прво место у Законику припало је вери и цркви, а готово четвртина његових одредаба уређује ову материју. Најважнија питања обухваћена докторском дисертацијом су установа црквеног брака, кривична дела против православља и цркве, значење израза „Законик светих отаца“, црквене казне, правни положај Српске православне цркве, правни положај калуђера, правни положај попова и доказно средство тзв. „Божјег суда“. За што потпунију анализу наведених питања, поред Душановог законика, у дисертацији су коришћени и други извори српског средњовековног права – Законоправило Св. Саве, Синтагма Матије Властара, повеље српских владара, као и други историјски и правноисторијски извори.
Doktorska disertacija
srpski
2021
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 4.0 - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 4.0 International License.
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/legalcode